Географска карта - Богосавац (Bogosavac)

Богосавац је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1.117 становника. Веће фамилије које живе у Богосавцу су: Срнић, Маринковић, Вучетић, Јованић (Иванић). Након Другог светског рата основан је фудбалски клуб „Слога“ који никада у својој историји није прекидао са радом, углавном се такмичећи у нижим општинским ранговима. Православна црква у Богосавцу изграђена је крајем осамдесетих година двадесетог века, прилозима мештана села, и посвећена је Блаженој Марији (Марија Магдалина). Становништво је православне вероисповести. Почетком Првог светског рата цивилно становништво је доста страдало, с обзиром да је село у близини Цера преко ког је дошао први налет окупатора у познатој Церској бици. У центру Богосавца налази се споменик Станиславу Сташку Сондермајеру, најмлађем хероју Церске битке.

Према антропогеографским испитивањима 1947, 1948. и 1949. године “Шабачка Посавина и Поцерина“ Војислава С. Радовановића, о селу Богосавац и пореклу његовог становништва, речено је следеће:

Село се дели на три мале: Грабичка мала према Маовима, Преки шор према Шапцу, Бело Поље ка Белој Реци, са два дела: Бело Поље је према Џилитовачи, а Мало Бело Поље ка Старом Богосавцу, званом још и Амбарине: били Амбари на Старом Богосавцу, где било село пре Марка Штитарца.

У средини, на раскрсници све три мале је „Пијац”. Преслава сеоска Водена субота, прва по Васкрсу; овде скуп.

Пре шорења било је село „расељено” раштркано: Стари Богосавац и Кућишта на Збеговишту. Те две полутке чиниле село, па их Марко Штитарац ушорио.

Ту где је Кречковића имовина, на месту званом Рудо Поље, има Шанчина: Био брег метар и по висок, дуг десетак метара, широк 5-6 m, не памте од када. У атару Богосавца, на Бељевини, има такође Шанчина брег велики, зидан.

Гробље је до Преког шора, према Збеговишту, на Мутнику. И сад се познају кућишта на Збеговишту и на Старом Богосавцу. Кад су Турци били, ту су у луговима биле скривене куће.

Мутник се излива по пољу око корита по неколико стотина метара. „На Мутницима!” обе реке зову Мутник, и од Маова, и од Добрића (можда само неки!) Бунари дубоки 12 — 14 m у Грабичкој мали (жута, плава пепељуша, песак, шљунак).

Број становника 1065 а број домаћинстава 203 (1948).

Фамилије